Donirajte

Šta treba znati o trgovini ljudima

Pojam i oblici – definicija

Trgovina ljudima je društveni fenomen koji ima uticaj na gotovo čitavu planetu.

Kada taj isti problem ne pravi razliku između razvijenih i zemalja u tranziciji, poput najgore epidemije pogađa milione dece, žena i muškaraca, a sa druge strane donosi milijarde dolara profita kriminalcima širom planete, kada 21 vek uveliko teče a i dalje se čuju fraze poput ropstva, prinude, trgovanja organima, onda moramo imati u vidu da se u borbu protiv TRGOVINE LjUDIMA mora uključiti sve raspoložive društvene resurse i alarmirati celokupnu međunarodnu zajednicu. Žrtve trgovine ljudima nemaju slobodu kretanja i slobodu izbora jer su joj negirana sva ljudska prava. Trgovina drogom, trgovina oružjem i trgovina ljudima su tri najprofitabilnije kriminalne delatnosti. Velika materijalna korist, minimalni troškovi i mali procenat osuđenih trgovaca ljudima predstavljaju značajne parametre koji opredeljuju mnoge kriminalce i organizovane grupe da se "bave" ovim kriminalnim aktivnostima.

Trgovina ljudima podrazumeva kupovinu i prodaju neke osobe radi njene eksploatacije do koje dolazi usled upotrebe sile, pretnje, prevare, zablude, zloupotrebe ovlašćenja, zloupotrebe teškog položaja, otmice itd. Pristanak žrtve na eksploataciju ne menja činjenicu da se radi o trgovini ljudima i ne može predstavljati okolnost koja isključuje postojanje ovog krivičnog dela.

Trgovina ljudima se javlja u više oblika:

– Radna eksploatacija,

– Prinudni rad,

– Prinudni brak,

– Trgovina ljudima radi usvojenja,

– Prinudno prosjačenje ,

– Prinuda na vršenje krivičnih dela,

– Prinudna prostitucija ili neki drugi oblik seksualne eksploatacije,

– Trgovina organima,

– korišćenja u oružanim sukobima.

Nezaposlenost, socijalna isključenost, diskriminacija, nasilje, siromaštvo, sve su to neki od mnogobrojnih faktora koji utiču da neko postane žrtva trgovine ljudima.

Trgovina ljudima se odvija kroz faze:

  1. Vrbovanje (regrutacija) u ovoj fazi žrtva se uvlači u lanac trgovine ljudima. Uvlačenje u lanac trgovine ljudima se dešava najčešće putem zloupotreba poverenja, interneta, ljubavnih, prijateljskih, a i porodičnih veza, zloupotrebom informacija, otmicama itd. Najčešće se žrtve vrbuju preko lažnih poslovnih i drugih ponuda, obično od osobe koju žrtva poznaje, simuliranjem ljubavne veze kada „dečko“ (lower boy) u trenutku kada je stekao poverenje poziva devojku da zajedno krenu u drugu zemlju ili drugi grad kako bi započeli zajednički život. Česti oblici vrbovanja su svakako i „oglasi“ za posao koji se svakodnevno nude preko novina, društvenih mreža, interneta i dr. Zvuči neverovatno, ali i porodica žrtve zbog teških prilika, siromaštva ili zbog svojih "običaja" prodaju svoje dete.
  2. Tranzit prevoz do mesta eksploatacije, bilo unutar zemlje ili van granica zemlje porekla žrtve. Prilikom prevoza žrtve do konačnog odredišta često se koriste lažna dokumenta (falsifikovana) ali nije isključeno da se koriste i prava.
  3. Eksploatacija podrazumeva iskorišćavanje žrtava. Deca se uključuju u lance prosjačenja, primoravaju na vršenje krivičnih dela, i mogu biti izložena seksualnom iskrišćavanju. Ženske osobe se najčešće seksualno i radno eksploatišu, dok se odrasli muškarci najčešće radno eksploatišu pod surovim uslovima. Kako bi ostvarili potpunu kontrolu i  sprečili neposlušnost i bekstvo žrtve, trgovci primenjuju različite metode koje podrazumevaju oduzimanje ličnih dokumenata,  izazivanje straha i upotrebu sile; ucene a nisu ni retke pretnje i primena sile prema članovima porodice same žrtve.

KAKO PREPOZNATI TRGOVINU LJUDIMA?

Fizički izgled

Ima li vidljivih znakova nasilja, straha, ili uznemirenosti? Žrtve trpe surovo fizičko i psihičko zlostavljanje.

 

Poverenje u organe vlasti

Žrtve su često svesne ili su navedene da veruju kako njihovi trgovci sarađuju sa policijom.

 

Lične stvari

Trgovci obično oduzmu žrtvi dokumenta, a ponekad i mobilni telefon i novac, kako bi mogli da je kontrolišu.

 

Kontrola kretanja

Žrtvama obično nije dopušteno da se slobodno kreću, niti da ulaze u interakciju sa drugim ljudima, a i onda kada im je to dopušteno, njihovo kretanje i komunikacija su pod strogom kontrolom trgovaca ljudima.

 

Seksualna eksploatacija

Seksualna eksploatacija uglavnom se dešava ženama i devojčicama i na prostoru Zapadnog Balkana najčešći je oblik trgovine ljudima. Pored prinudne prostitucije koja je najzastupljenija, ovaj oblik eksploatacije može podrazumevati i seksualno iskorišćavanje u pornografske svrhe i eksploataciju kroz seks-servise na internetu.

 

Radna eksploatacija

Radna eksploatacija je drugi po zastupljenosti oblik trgovine ljudima, i kada su u pitanju žrtve sa Balkana, uglavnom se dešava muškarcima zaposlenim u građevinskoj industriji. U svetu je često i iskorišćavanje u poljoprivredi, fabrikama i drugim radno intenzivnim sektorima.

 

Prinudni brakovi

Nasuprot širokorasprostranjenoj predrasudi da se radi o tradiciji u pojedinim društvima, prinudni brakovi ne smeju se pravdati kulturološkim razlikama. Žrtve ovakvog načina eksploatacije mogu iskorišćavati i porodice u koje su prodate kroz radnu, seksualnu ili neki drugi vid eksploatacije.

 

Prinuda na vršenje krivičnih dela

Žrtve se mogu eksploatisati i kroz prinudu na vršenje krivičnih dela. Međutim, prinuda na vršenje krivičnih dela često se ne prepoznaje kao oblik trgovine ljudima, zbog čega žrtve često bivaju osuđene za dela koja su počinili pod prinudom, a njihova prava ostaju nezaštićena.

 

Prinudan rad u kući

Prinudan rad u kući je oblik trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije kome su najčešće podložne žene i devojčice. baš kao i kod drugih oblika trgovine ljudima, žrtve prinudnog rada u domaćinstvu mogu postati osobe koje su tražile posao u zemlji i u inostranstvu.

 

Prinudno prosjačenje

Prinudno prosjačenje takođe može biti jedan od oblika trgovine ljudima kome su podložna i deca i odrasli, a pod posebnim rizikom su osobe sa fizičkim i mentalnim problemima i smetnjama.

PREVENTIVNE MERE

 

Žrtva trgovine ljudima može biti svako!

Najčešće žrtve trgovine ljudima su:

– mlade devojke i žene,

– siromašne i nezaposlene osobe,

– osobe sa malo životnog iskustva,

– deca i

– fizički i drugi radnici.

 

Žrtva trgovine ljudima postaje se najčešće preko:

– oglasa za primamljive poslove u inostranstvu,

– novostečenih poznanika, koji obećavaju poslove, brak i lepu budućnost,

 

Kako se može zaštiti i izbeći opasnost?

– dokumenta nositi uvek sa sobom i ne dajte ih drugim osobama,

– pre polaska u inostranstvo iskopirate pasoš i kopiju ostavite na sigurno mesto,

– porodici i prijateljima ostavite podatke gde i s kim idete i

– informišite se o brojevima telefona diplomatskih predstavništva Republike Srbije u zemlji u kojoj putujete.

 

Ukoliko ste zainteresovani za rad u inostranstvu potrebno je da vodite računa o

sledećem?

– izbegavajte oglas „laka zarada“- budite svesni da to ne postoji,

– ako se ipak odlučite za takav oglas obavezno proverite njegovu pozadinu, agenciju i posavetujte se sa roditeljima, advokatom, policijskim službenicima koji se bave tom problematikom,

– pre stupanja na posao uspostavite kontakt sa poslodavcem,

– ponuđeni Ugovor dobro pročitajte i razjasnite, ukoliko vam i najmanja sitnica nije jasna ne potpisujte Ugovor,

– pre odlaska u inostranstvo obavezno ostavite kopiju pasoša, vize, Ugovora, adresu, broj dostupnog telefona roditeljima, rođacima, prijateljima u koje imate poverenje,

– podatke osobe sa kojima putujete, agencije, osoba preko kojih ste ugovorili posao u inostranstvu, takođe ostavite roditeljima, rođacima, prijateljima u koje imate poverenje,

– pre polaska obavezno se obezbedi telefon naše Ambasade u zemlji u koju putujete, kao i broje telefona rođaka i prijatelja koji tamo živi,

– imajte u vidu da turistička viza ne podrazumeva i dozvolu za rad u inostranstvu,

– svoja lična dokumenta držite sa sobom, ne dajte ih drugom, osim službenim licima (policija, carina),

– kopiju putnih isprava obavezno držite sa sobom, u slučaju gubitka vrlo brzo se vade nova dokumenta na osnovu kopija;

– održavajte redovne kontakte sa roditeljima, rođacima i prijateljima u zemlji.

 

Kako ćete prepoznati situaciju u kojoj postajte žrtva trgovine ljudima:

– da li posedujete svoja dokumenta? Ukoliko ste imali dokumenta, da li su vam oduzeta?

– kojim se poslom bavite ?

– da li je Vaša odluka da radite taj posao?

– da li ste plaćeni za posao koji radite?

– da li možete da napustite taj posao kada želite?

– da li Vama ili Vašoj porodici prete ili Vas ucenjuju?

– da li ste zaključavani ili pod pretnjom/prismotrom?

– da li imate modrice ili druge tragove fizičkog nasilja?

– da li osećate znake straha i/ili depresije .

 

Učite svoju decu:

– da ne prilaže nepoznatim kolima, kada neko hoće nešto da ih pita

– da ne izlaze iz školskih dvorišta na poziv nepoznatih ljudi, koji mekoga ili nešto traže

– da na ekskurzijama i kolektivnim putovanjima uvek idu u grupi, da se ne izdvajaju, da ne ulaze sami u kafiće, restorane ili butike

– da nikako ne uzimaju od nepoznatih ljudi žvake, bombone, sličice

– da na letovanju ili putovanju ne „istražuju“ sami usamljena mesta ili mesta kao su bazari, pijace, ruševine i slično

– da se uvek jave gde i s kim idu. Tražite broj telefona njihovih drugova i ostvarite kontakt sa njihovim roditeljima.

Ko su trgovci ljudima?

 

Trgovac ljudima može biti svako – najrazličitiji muškarci i žene imaju svoju ulogu u lancu trgovine ljudima, od vrbovanja do eksploatacije, a vrlo često su to osobe od poverenja, srodnici, čak i članovi uže porodice, kao i ljudi koje žrtva poznaje duži vremenski period.

S druge strane, eksploataciju može vršiti i nepoznata osoba koju je žrtva upoznala tražeći posao, mogućnost za školovanje u drugoj zemlji ili drugom gradu, brak i sl. Trgovina ljudima često funkcioniše kao „porodični posao" u kome svaki član porodice ima svoju ulogu.

Na koji način zadobijaju poverenje žrtava?

S obzirom na to da je trgovina izuzetno profitabilna delatnost, trgovci su spremni da mesece posvete zadobijanju poverenja žrtve, a mogu se pretvarati da su prijatelji, ili ljubavni partneri žrtve, itd. Ukoliko se žrtve vrbuju putem poslovnih ponuda, nekada trgovci upoznaju žrtvu sa lažnim zaposlenim koji se pretvara da je zadovoljan poslom i uslovima rada.

Ko su žrtve trgovine ljudima?

Svako može postati žrtvom trgovine ljudima, bez obzira na godine, obrazovni ili društveni status, nacionalnost i sl.

Koje su posledice trgovine ljudima?

Nakon izlaska iz lanca eksploatacije, žrtve trgovine ljudima suočavaju se sa brojnim zdravstvenim problemima. Pored ginekoloških teškoća često ih muče hronične glavobolje, anksioznost, postraumatski stresni poremećaj, nesanica, posledice neuhranjenosti, itd. Zbog brutalnog nasilja koje su pretrpele, psiholozi procenjuju da je za delimičan oporavak potrebno duplo više vremena u odnosu na period tokom koga su bile eksploatisane. Bez adekvatne podrške često ni ne dođe do potpunog oporavka od traume.

Na koji način neko postane žrtva trgovine ljudima?

Žrtve se vrbuju putem ponuda za posao, od strane ljubavnih partnera, prevarene od strane ljudi koje smatraju za prijatelje, prodate od strane partnera/članova porodice, otete.

Kakvi poslovi se nude žrtvama trgovine ljudima?

Ponude za posao su realistične jer trgovci ne žele da njihove žrtve postanu sumnjičave; to nisu obavezno stereotipni poslovi maserke, plesačice u noćnom klubu, bejbisiterke, itd. Takođe, žrtvi ponekad egzistencija zavisi od pronalaženja posla, pa nema ni izbora.

Na koji način žrtve pobegnu iz lanca trgovine ljudima?

Žrtve obično oslobodi policija. Ponekad uspeju da pobegnu ili da dobiju pomoć od strane klijenta. U svakom slučaju, istraživanja su pokazala da samo jedna od deset žrtava trgovine ljudima uspe da izađe iz lanca trgovine.

SerbiaEnglish