Donirajte

PRAVNI OSNOVI BORBE PROTIV TRGOVINE LjUDIMA U REPUBLICI SRBIJI

 

Ustav Srbije iz 2006. godine, dotiče se problematike trgovine ljudima odredbom člana 26: „izričito je zabranjeno da niko ne može biti dužan u ropstvu ili u položaju sličnom ropstvu, odnosno, zabranjen je svaki oblik trgovine ljudima i prinudni rad pod kojim se smatra seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje lica koje se nalazi u nepovoljnom položaju“.

Republika Srbija nasledila je međunarodno-pravne obaveze prethodno preuzete potpisivanjem Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Protokola za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima, naročito ženama i decom, kao i Protokola protiv krijumčarenja migranata, kopnom, morem i vazduhom, koji dopunjavaju ovu Konvenciju, usvojenu u Palermu 2000. godine 1 Ostali relevantni međunarodni standardi u pogledu ropstva, radne eksploatacije i dece žrtava trgovine ljudima čine:

 

– Konvencija o ukidanju ropstva, trgovina ljudima i institucija i običaja sličnih ropstvu iz 1926. godine

– Konvencija o prisilnom radu iz 1930. godine

– Dopunska Konvencija o ukidanju ropstva, trgovina robljem i institucijama i praksi sličnih ropstvu iz 1956. godine

– Opcioni Protokol Ujedinjenih nacija Konvenciji o pravima deteta i prodaji dece, dečjoj prostituciji i dečjoj pornografiji i

– Konvencija koja se odnosi na zabranu i trenutno delovanje u cilju eliminisanja najtežih oblikadečjeg rada iz 1999. godine.

– Krivično delo “Trgovina ljudima” određeno je članom 111.b Krivičnog zakona Republike Srbije iz aprila 2003. godine. Kako je u praksi došlo do problema u primeni člana 111.b Krivičnog zakona Republike Srbije (npr. „…konzumirao je i slučajeve trgovine ljudima ikrijumčarenja ljudi…“), ukazala se potreba za novim zakonodavnim rešenjem i preciznijoj definiciji ovih oblika kriminaliteta.

– Izmenama krivičnog zakonodavstva u Srbiji od 1. januara 2006. godine, stupio je na snagu novi Krivični zakonik koji je razdvojio i posebno sankcionisao “Trgovinu ljudima“ (član 388) i „Nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi“(član 350).

Odredbama člana 389 sankcionisano je krivično delo “Trgovina decom radi usvojenja” i člana 390 krivično delo “Zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu”.

Krivični zakonik Republike Srbije, u glavi 18, u krivičnim delima protiv polne slobode odredbama člana 184 i 185 sankcioniše i posebne oblike trgovine decom, dok u glavi 19 – krivična dela protiv braka i porodice, odredbom člana 193 sankcioniše 1 “Sl. list SRJ”, “Međunarodni ugovori” br. 6/2001, od 27.06.2001. godine. krivično delo “zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica u kome ima elemenata trgovine decom”

– Zakonom o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku, koji je stupio na snagu 01.01.2006. godine, bliže se uređuju uslovi i postupak za pružanje zaštite i pomoći učesnicima u krivičnom postupku i njima bliskim licima, koji su usled davanja iskaza ili obaveštenja značajnih za dokazivanje u krivičnom postupku izloženi opasnosti po život, zdravlje, fizički integritet, slobodu ili imovinu, kao i Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, koji će imati poseban značaj sa aspekta zaštite dečjih prava isprovođenja principa Konvencije Ujedinjenih Nacija o pravima deteta, kao i dva fakultativna protokola: o prodaji dece, dečijoj pornografiji i dečijoj prostituciji i o učešću dece u oružanim sukobima.

Naša država pokazala je spremnost i političku volju da se pridruži svetskim naporima u borbi protiv trgovine ljudima, time što je Vlada Srbije:

– decembra 2006. godine, usvojila “Strategiju borbe protiv trgovine ljudima”, čime je pokrenuta procedura usvajanja novog Nacionalnog akcionog plana (NAP) za borbu protiv trgovine ljudima.

– aprila 2009. godine, usvojila “Zaključak o usvajanju Nacionalnog plana akcije za borbu protiv trgovine ljudima za period od 2009. do 2011. godine”, čime je Srbija ispunila jedan od tehničkih uslova za liberalizaciju viznog režima sa EU.

SerbiaEnglish