Donirajte

"DUŠANOVA KLETVA" - TRGOVINA LJUDIMA, KAZNE I SVEDOČENJA IZ NAJNOVIJE KNJIGE VANJE BULIĆA

TRGOVINA

O trgovini ljudima se u poslednjih nekoliko godina piše uglavnom kada se presretnu vozila pretrpana nesrećnim ljudima, izbeglicama iz Afrike i Azije na putu ka zemljama Zapadne Evrope.
O trgovini ženama, mediji obaveštavaju kada se pojavi neka srcecepajuća priča ili kada neke od žena, koje su pretrpele torturu trgovaca belim robljem, napišu knjigu.
To su obično bestseleri, ali je teško utvrditi šta je u tim knjigama istina, a šta deo mašte priređivača knjige.
U naslovima tih knjiga sa ovom temom napisao je Vlada Arsić. To je roman „Izgubljene u magli“, nastao na osnovu svedočenja devojaka koje su upale u mrežu trgovaca belim robljem.

Kako je u našim zakonima regulisana trgovina ljudima?

Trgovina ljudima je krivično delo koje obuhvata vrbovanje, prevoženje, predaju, prodaju,kupovinu, posredovanje u prodaji, skrivanje i držanje lica.
Ovu su zvanične formulacije, koje jasno definišu postupke svih učesnika u lancu trgovine ljudima.

U Srbiji je tek 2003.godine u Kazneni zakon uvedeno krivično delo trgovine ljudima, a nakon šest godina prvobitno propisane mere su pooštrene. Najniža kazna se propisuje u trajanju od tri godine zatvora, bez mogućnosti ublažavanja kazne. Ako je reč o trgovini maloletnicima, onda minimalna kazna iznosi pet godina zatvora, bez mogućnosti ublažavanja kazne. Ako je reč o trgovini maloletnicima, onda minimalna kazna iznosi pet godina zatvora.
Na jednoj konferenciji za štampu u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, rečeno je da je poslednjih godina trgovina ljudima postala jedna od najprofitabilnijih globalnih kriminalnih aktivnosti, zajedno sa trgovinom narkoticima, oružjem i pranjem novca.

Srbija je, između ostalog, bitna karika u jednom od pet glavnih lanaca za tranzit prostitutki. Međunarodna organizacija za migraciju, IOM, saopštila je da se čak 250.000 žena iz istočne Evrope krijumčari preko Srbije i susednih zemalja.

Ova, i druge međunarodne organizacije, tvrde da je Srbija čvorište za nelegalnu trgovinu belim robljem koja se odvija preko Balkana. Devojke i mlađe žene, uglavnom iz Rumunije, Moldavije i Ukrajine, namamljuju se preko novinskih oglasa za dobro plaćene poslove u barovima i klubovima. Nakon što pristignu u Srbiju, devojke se odvajaju u dve grupe. Odvode ih na Kosovo, gde su na usluzi strancima (gotovo 60.000 stranaca) koji su pristigli u pokrajinu posle povlačenja jugoslovenskih snaga 1999.godine, ili ih prebacuju u Italiju i druge zapadne zemlje preko Crne gore i severne Albanije.

Posrednici na ovom putu beznađa zadržavaju izvesno vreme žene iz Afrike, Azije i istočne Evrope i primoravaju ih da rade za njih kao prostitutke.
U vreme ekonomske krize, koja već dugo potresa zemlje istočne Evrope, Azije i Afrike, krajni cilj trgovaca belim robljem nije samo prostitucija, već i prinudni rad, uzimanje organa ili delova tela…

Ko su najčešće žrtve trgovaca tuđim životima? Pre svega lakoverne i naivne žene, siromašni i nezaposleni ljudi, najčešće fizički radnici, a sve je više i maloletnika, koji nasedaju na oglase koji se mogu naći na internetu. Reč je o primamljivim poslovima u inostranstvu, a san o bogatstvu prestaje kada se pređe granica i kada trgovci žrtvama oduzimaju pasoše.

KAZNE

Iako je trgovina ljudima u porastu, broj osuđenih kriminalaca se nije znatnije uvećao, a jedan od razloga je strah žrtava koje su pretrpele torturu.
Ko se bavi trgovinom ljudima? To su najčešće osobe bliske žrtvama, blagorečivi lažni dobročinitelji.

Maloletnike u čak 13,39 odsto slučajeva prodaju roditelji, a u 16,51 odsto slučajeva to su momci sa kojima su se devojke zabavljale ili bile udate za njih!
U prvoj deceniji ovoga veka, među žrtvama trgovine belim robljem, bilo je 130 devojčica.

U Srbiji su pored seksualne eksploatacije, zabeleženi i slučajevi prinudnog braka i nelegalnog usvajanja dece, što su sve oblici trgovine ljudima.
Srpski kulturno-informativni centar u Beču nedavno je optužio policijske i pravosudne organe Austrije zbog zatvaranja očiju pred organizovanom trgovinom srpskim belim robljem, koju sprovodi albanska mafija. Iz Kosova i Metohije u Beč stižu srpske devojke, koje su kidnapovane u Srbiji.
Albanski mafijaši ih po dolasku u Beč prisiljavaju da sa lažnim dokumentima rade kao prostitutke u noćnim klubovima ili na ulici.
Evo šta piše u izveštaju Srpskog kulturno-informacionog centra u Beču:

–Javna je tajna das u u brojnim bečkim javnim kućama, od ukupnog broja prostitutki najveći procenat, čak 70 posto, devojke sa Balkana, a među njima su najbrojnije kidnapovane nesrećnice iz Srbije, koje su nasilno naterane da se u Beču bave najstarijim zanatom.

U tom izveštaju piše da se prostitutkama odmah daje dozvola za rad, jer je prostitucija, prikrivena izmišljenim poslovima u noćnom klubu, samostalna delatnost. U isto vreme, austrijski zatvori su puni nesrećnih ljudi, koji su poštenim radom pokušali da reše egzistencijalni problem, ali nisu uspeli da dobiju radne dozvole.

Zamereno je i austrijskim parlamentarnim strankama kojima su uoči izbora puna usta integracije stranaca, dok pred sramnom trgovinom srpskog belog roblja sa Kosova, svi zatvaraju oči.

Srpski kulturno –informacioni centar u Beču zatražio je da diplomatsko i konzularno predstavništvo Srbije u Beču civilizovano dignu glas protesta, jer je trgovina srpskim belim robljem masovni kriminal koji se ne sme prećutkivati, pa će svako dalje prećutkivanje biti tumačeno kao saučestvovanje.

SVEDOČENJA

Nakon akcija pripadnika Uprave kriminalističke policije Službe za borbu protiv organizovanog kriminala u saradnji sa Višim tužilaštvom u Beogradu, uhapšeno je i osuđeno nekoliko kriminalnih grupa, trgovaca belim robljem. Nakon tih akcija, neke od žena koje su pretrpele tprturu, ispričale su novinarima šta su sve doživele i preživele. Evo priče devojke koju je vrbovala i u Beč poslala izvesna Madam Milijana iz Mladenovca.

Pošle smo u Beč da bismo nešto radile, iako smo slutile da će taj posao biti onaj najstariji zanat. Znale smo šta nam je posao i da to radimo zbog para. Ali, ono što smo tamo doživele, bilo je strašno. Mlatili su nas svakoga dana, a na svaku našu reč, žalbu, dobijale smo još veće batine…Ucenjivali su nas, ponižavali. Nismo smele da izađemo iz stana, a mušterije su se smenjivale kao na pokretnoj traci.

Seks sa  klijentima naplaćivali su i po 2000 evra, a nama su davali samo petinu novca za mesec dana, koji smo trošile na hranu i higijenu.

Nikolina T. iz Rume je želela bolji život u nekoj od evropskih zemalja u nadi da će zaboraviti na nemaštinu i dečka koji ju je upravo ostavio. U jednim dnevnim novinama je pročitala oglas u kome se nudi ekspresno dobijena viza i posao.

Nisam ni slutila šta se krije iza primamljivog oglasa, tim pre što je u njemu stajalo da je neophodno poznavanje engleskog jezika. Ne sluteći kakvo se zlo sprema, zaputila sam se u Beograd, na adresu koja je stajala u oglasu. Bio je to jedan veliki komforan stan u kome sam zatekla tri muškarca i još četiri devojke koje su, poput mene, verovale onome što stoji u oglasu. Nakon “poslovnog” ručka, jedan od nepoznatih muškaraca zatražio nam je naše pasoše, kako bi ih, navodno, odneo na viziranje. Svega nekoliko minuta kasnije, drugi muškarac nam je jasno i glasno rekao šta se u stvari krije iza oglasa i oštrim tonom zapretio da će nas, ukoliko budemo neposlušne “mrak pojesti”. Bio je to kraj snova o boljem životu.

Trgovina ženama ima uporište i u patrijahalnim sredinama. Nedavno je osvanulo u novinama, svedočenje sedamnaestogodišnje devojke iz Preševa, koju je porodica izbacila iz kuće, jer je rodila vanbračno dete. Prihvatila je posao u jednom noćnom baru u Bujanovcu uz obećanje da će zarađivati 450 evra mesečno. Ubrzo je shvatila da je sastavni deo njenih dužnosti ispunjavanje svih želja mušterija noćnog kluba. Ponižavanje žena često počinje na nekoj vrsti pijace gde ih razgledaju i prodaju kao stoku. Policija u Vranju je saopštila IWPR-u da trgovci belim robljem prave detaljnu dokumentaciju za prodaju svake devojke u kojoj se nalaze njihova imena , starost, nacionalnost, težina, iskustvo u prostituciji, status i slični podaci. Kada se pojavi potencijalni kupac, on pažljivo prouči ove podatke pre plaćanja, a cena se kreće od 300 do 3.000 evra.

 

SerbiaEnglish